Pre­da­va­nje „Ži­vot i dje­lo aka­de­mi­ka Vla­di­mi­ra Voj­vo­di­ća”, na ko­jem je prof. dr Ran­ko Ra­i­če­vić sa Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je u Be­o­gra­du pod­sje­tio na dje­lo aka­de­mi­ka Vla­di­mi­ra Vo­ji­no­vi­ća, odr­ža­no je u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti u Pod­go­ri­ci. U sve­ča­noj sa­li CA­NU, naj­pri­je je prof. dr Go­ran Ni­ko­lić, član aka­de­mi­je i pred­sjed­nik Od­bo­ra za me­di­cin­ska is­tra­ži­va­nja CA­NU, pu­bli­ci pred­sta­vio pre­da­va­ča Ra­i­če­vi­ća.
Prof. dr Ran­ko Ra­i­če­vić je pod­sje­tio na do­pri­nos ko­ji je aka­de­mik Voj­vo­dić dao me­di­ci­ni, a po­seb­no tok­si­ko­lo­gi­ji. On je is­ta­kao da je aka­de­mik Vla­di­mir Voj­vo­dić bio ogle­da­lo za­vi­ča­ja i voj­ne me­di­ci­ne, „struč­njak par eks­e­lans u mno­gim me­di­cin­skim obla­sti­ma”.
Vla­di­mir Voj­vo­dić je ro­đen 1930. go­di­ne u se­lu Gra­đa­ni, kod Ce­ti­nja. Osnov­nu ško­lu za­vr­šio je u Pe­ći, gim­na­zi­ju na Ce­ti­nju 1948, a Me­di­cin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, kao voj­ni sti­pen­di­sta 1956. go­di­ne, i to sa naj­ve­ćom po­hva­lom. Spe­ci­ja­li­sta tok­si­ko­lo­gi­je po­stao je 1959, a dok­to­ri­rao je na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du 1966. go­di­ne. Po­tom je pro­šao put pre­da­va­ča u svim zva­nji­ma do re­dov­nog pro­fe­so­ra 1975. go­di­ne. Usa­vr­ša­vao se u Lon­do­nu, gdje je uz ko­le­gi­ni­cu iz Izra­e­la bio je­di­ni stra­nac na usa­vr­ša­va­nju. Na mje­sto na­čel­ni­ka VMA po­sta­vljen je 1982. go­di­ne i tu du­žnost oba­vljao je do 1988. go­di­ne. Bio je član broj­nih me­đu­na­rod­nih aso­ci­ja­ci­ja, pred­sjed­nik Udru­že­nja tok­si­ko­lo­ga Ju­go­sla­vi­je, eks­pert Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, član pre­go­va­rač­kog ti­ma u Že­ne­vi u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma za biv­šu SFRJ. Kru­na ka­ri­je­re je bi­la 1993. go­di­na, ka­da je iza­bran za čla­na CA­NU i za pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra za me­di­cin­ska is­tra­ži­va­nja.
Tre­ba is­ta­ći; za­klju­čio je prof. dr Ra­i­če­vić, da je ne­raz­dvo­ji­vi dio fi­zič­kog i du­hov­nog ži­vo­ta aka­de­mi­ka Voj­vo­di­ća bi­la po­ro­di­ca, su­pru­ga Jo­van­ka, kćer­ka Lju­bi­ca i sin Da­ni­lo.
Na Vikipediji se navodi da je general, akademik Vladimir Vojvodić bio je redovni član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva, počasni član Udruženja ljekara Crne Gore i redovni član Britanskog farmakološkog udruženja. Za vanrednog člana Crnogorske akademije nauka i umjetnosti izabran je 19. novembra 1993. godine, a za redovnog 6. decembra 1996. godine.
Jedan je od rijetkih dvostrukih laureata nagrade „22. decembar” 1973. i 1981. godine. Dobitnik je Povelje Srpskog lekarskog društva za životno delo (1984. godine). Nosilac je 15 visokih domaćih i jednog stranog odlikovanja. Preminuo je 27. avgusta 2008. godine.
S.Ć.


Brojni naučni radovi

radni opus akademika Vojvodića pokrivao je oblast farmakologije i toksikologije, a posebna oblast interesovanja bila mu je vojna toksikologija i izučavanje bioloških efekata oružja za masovno uništavanje – bojnih otrova. Autor je više od 400 naučnih i stručnih radova, publikovanih u domaćim i inostranim časopisima i više monografija, od kojih neke, kao što je „Toksikologija bojnih otrova”, ni do danas nisu prevaziđene, navodi se na Vikipediji.